Grešimo na poslu, u saobraćaju, u spremanju hrane, u izražavanju na maternjem jeziku, te je sasvim normalno i očekivano da greške pravimo i prilikom korišćenja nekog stranog jezika. Nemački jezik važi za jedan od težih jezika, pa nas ne iznenađuje zašto se početnici bune pri pričanju ili korišćenju osnovnih gramatičkih pravila.
U nastavku smo izdvojili neke od najčešćih grešaka na koje treba da obratite pažnju i potrudite se da ih ne pravite.
Razmišljanje na srpskom
Iako ste u stanju da na maternjem jeziku iskažete neko svoje mišljenje na mnogo višem nivou, probajte da rečenice što više uprostite i razmišljate na nemačkom. Setite se onoga što ste naučili i probajte da to iskoristite u konverzaciji. Takođe, nemojte se truditi da prevodite konstrukcije doslovno. Nije sve moguće reći na potpuno isti način i što je najvažnije, budite opušteni i ne opterećujte se.
Rod imenice
Skoro svi učenici su se prilikom učenja nemačkog sreli sa ovim problemom. Jedno od najvažnijih pravila za učenje nemačkog jezika je da uvek učite imenice zajedno sa njenim rodom. Nakon izvesnog vremena steći ćete osećaj i veštinu da upotrebite dobar član. Pogrešan rod u rečenici je najčešće praćen lošim padežom.
Odaberite neki od naših kurseva
Izostavljanje subjekta
„Možeš li da mi dodaš olovku?”
„Mogu, izvoli.”
U ovom kratkom primeru očigledno je da je u srpskom jeziku normalno da se u rečenicama potpuno izostavi subjekat. Čak i ako bismo ubacili subjekat, rečenica na sprskom ne bi zvučala prirodno. Subjekat je negde suvišan:
„Možeš li ti da mi dodaš olovku?”
„Ja mogu, izvoli.”
Međutim, nasuprot srpskom, nemački jezik ne trpi izostavljanje subjekta te se nemojte voditi logikom sprske sintakse, već zapamtite da u nemačkoj rečenici obavezan pratilac glagolu je subjekat koji mu odgovara po rodu, broju i licu.
Red reči u rečenici
Ovo je greška koja se tiče sintakse, odnosno sklapanja rečenica. Nemačka sintaksa je mnogo fleksibilnija od engleskog jezika, na primer, ali ne i od sprskog. Svakako, ima puno sličnosti sa našim jezikom i trebalo bi da se koncentrišete na te sličnosti. Postoje tačno određena pravila koja se tiču pozicije glagola i subjekta, ponekad i objekta.
„ihr” i „Sie”
U skoro svakom stranom jeziku se (osim u engleskom) razlikuju oblici za persiranje i neformalno obraćanje. Ono što stvara malu poteškoću je to što u srpskom jeziku koristimo jednu zamenicu za persiranje „Vi” koja je identična sa zamenicom za drugo lice množine „vi”, samo se u slučaju persiranja piše velikim slovom. U nemačkom to nije slučaj. Govornici nemačkog jezika razlikuju učtivo obraćanje, tj. persiranje, od obraćanja grupi ljudi bez persiranja.
„Woher kommen Sie? (Odakle Vi dolazite?)”
Ovom rečenicom bismo se obratili jednoj osobi ili celoj grupi, ali je akcenat na učtivosti.
„Woher kommt ihr? (Odakle vi dolazite?)”
Ovim pitanjem se isključivo obraćamo grupi ljudi sa kojima imamo bliži odnos, te ne moramo da im persiramo.
Odaberite neki od naših kurseva
Predlozi
Jedan od najefektnijih načina da prepoznate nematernjeg govornika bilo kog jezika je pogrešna upotreba predloga. Nemački i srpski jezik se često razlikuju po upotrebi potpuno suprotnih predloga u istim idiomskim konstrukcijama. U rečenici „Ljutim se na njega” bismo u prevodu na nemački iskoristili predlog ÜBER, te bi ta ista rečenica zvučala „Ljutim se o njega”. U srpskom koristimo lek ZA nešto, u nemačkom isključivo PROTIV (gegen) nečega. Ono što je bitno da bi se ovakve greške izbegle je učenje rekcije glagola, prideva ili imenice, odnosno učenje „ponašanja” reči. Pod tim „ponašanjem” podrazumeva se da li ta imenica ili glagol zahtevaju neki određeni padež ili predlog.
Umlauti
Ovi glasovi zadaju problem od samog početka učenja nemačkog jezika. Nikome nije odmah jednostavno da ih izgovori, ali pored toga stvaraju probleme i u značenju. Pogrešno izgovorena reč, sa ili bez umlauta, može imati potpuno drugačije značenje od onog koje nam je bilo u nameri. Uzmimo za primer glagol PLATITI (zahlen). Ako mu dodamo umlaut njegovo značenje će biti BROJATI. Primera je bezbroj. Kako nemački ima samo tri umlauta, obratite pažnju na one reči koje vam mogu biti potencijalni problem.
Imenica napisana velikim početnim slovom
Nemački jezik je jedini savremeni jezik u kom se sve imenice, bez izuzetka, pišu velikim početnim slovom. Ovo je mala stavka u odnosu na ostalih 9 tipova grešaka i lako premostiva prepreka. Svakako je problematično navići se na činjenicu da se apsolutno svaka imenica grafički naglasi. Ali, kada malo bolje razmislite, to je dosta lakše od učenja pravopisnih pravila srpskog jezika za pisanje reči velikim početnim slovom.
Pomoćni glagol u perfektu
Ko je učio nemački perfekat zna koji glagoli služe kao pomoćni u građenju prošlog vremena i isto tako dobro zna koliko to pravi poteškoća. U srpskom jeziku se za prošlo vreme takođe koristi pomoćni glagol BITI, ali u nemačkom ćete najčešće upotrebiti glagol IMATI. I baš iz tog razloga se ističe greška upotrebe samo glagola HABEN i izostavljanje glagola SEIN u perfektu. Činjenica je da su glagoli kretanja, koji zahtevaju pomoćni glagol SEIN, manje frekventni, ali trudite se da se ne naviknete na perfekat koji počinje samo sa „Ich habe…”.
Poistovećivanje sa engleskim jezikom
Iako su dosta srodni i slični jezici, potpuno je pogrešno poistovetiti ova dva nama strana jezika. Ne samo da su konstrukcije često potpuno različite, već se isto tako nailazi na reči koje samo na prvi pogled deluju kao ekvivalenti. U pitanju su „lažni prijatelji”. Nemački vremenski prilog BALD (uskoro) nije isto što i engleski pridev BALD (ćelav). Isto tako se, na primer, vremenska odrednica „pre dve godine” potpuno podudara sa nemačkom konstrukcijom „vor zwei Jahren”, dok će u engleskom predlog PRE/AGO stajati na kraju jezičke konstrukcije, kao u primeru „two years ago”.
Izvor: stranijezici.com
Engleski jezik Nemački jezik Mađarski jezik Informatika